Идејна суштинa естетике

По више него исправним евиденцијама показали смо да су скептички и натуралистички кораци у приближавању стварности уметничких дела демонстративни само за окасионалистичко опажање реалности. Игноришући статус властитости садржаја уметничких објеката, такав приступ јој ускраћује егзистенцију, не подразумевајући присутност перспективистичке датости суштине бивствовања у манифестативним начинима лепоте. Свет као светло које сија на тлу тих манифестација кроз различите снаге исијавања и осветљавања, са отсуствовањем суштине чулности, постаје парадоксално све мање познат. У персонализацији логике мултисубјективних подела и деструкција у актуалном јединству стварности, лепо је тек `пожељан украс`. Неопходна је дистанција од ових приступа методу ограничавања критеријума естетичких категорија, кроз многоврсно униформисање непристалог као ружног и неукусног. Суштина естетичког није сводива с једне стране на апологију обележја ношњи такозваних `успешних уметника` као профитабилних личности савременог друштва, а са друге, на критику савремености, која без укорењености у прошлости (тј. у самом времену), нема снаге да гради путеве ка будућности.