Метафизички смисао светлости у уметничкој прози Николе Милошевића

Вођени дивљењем према личности и делу Николе Милошевића, упустили смо се у истраживања извесних аспеката његовог дела.Читајући његова дела и текстове које су други о њему написали, стекли смо утисак да се темом светлости у његовој уметничкој прози нико није бавио. Нашу пажњу све време привлачила је његова уметничка проза која обухвата рани есеј „Оглед из антропологије“ и четири романа која је објавио (Deus absconditus, Нит михољског лета, Кутија од ораховог дрвета и Сенке минулих љубави). На проблем светлости наилази се и у другим његовим текстовима, нпр. у „Истини и илузији“.Никола Милошевић није написао ниједан теоријски спис о светлости. Иако није оставио такав спис, светлост је за њега била и остала велики изазов са којим се, свесно и несвесно, суочавао од ране младости до позних година свог живота. Тема наше студије посвећена је истраживању значења и смисла светлости у уметничкој прози Николе Милошевића. Она је инспиративна и због тога што ју је могуће обрадити кроз призму два наговештаја од којих је први – меланхолични, одмах и лако уочљив, док је други – метафизички, који је у вези са оностраним светом, био и за самог Николу Милошевића мистерија par excellence.